Пушкин "Цигани": резиме

Песма Александра Сергејевича Пушкина "Цигани" написана је 1824. године, али је у потпуности објављена тек 1827. године.

Сажетак Пушкиновог "Цигана" не постоји у поглављима, пошто песма није подељена на нумерисана поглавља. Алекандер Сергеевицх Пусхкин често је своје песничке радове дијелио на строфе.

Испод је Пушкинова песма "Цигани" укратко садржајно подељена на делове по песничкој идеји. Главни ликови у раду су младић Алеко, цигански Земфира и њен отац.

Пушкин, "Цигани": резиме песме. Упознавање

Слободни Цигани лутају територијом Бесарабије. За ноћ камп се шири поред реке. Све је било мирно, људи спавају. Али у једном од шатора не заспите стару циганку - он чека своју ћерку да хода. Још није ту, иако је дошла ноћ. Али Земфира је дошла и довела странца са собом. Име младића је Алеко. Власти га траже, а он би желио живјети у циганском кампу и сам постати циганин. Земфирин отац нема ништа против, он се слаже да дијели смјештај и храну с младим човјеком. Према старом човеку, Алеко је могао да буде рукотворина - чекићем или ходањем по селима са медведом. Младић се слаже и остаје са новим пријатељима. Јасно је да су Земфира и Алеко заљубљени.

На путу

Ујутро отац буди Земфиру и Алека. Цигани ће наставити путовање, раставити камп и наставити даље.

Селецтион

Алеко прати Земфиру. Из неког разлога је тужан. Девојка пита да ли му је жао свог живота у граду. Постоје велике куће, луксузни намештај, гозбе, елегантне жене. Али младић приговара да нема шта да пожали - људи у граду нису искрени, нема љубави и воље, они продају слободу и живе за новац. А Земфира је боља од урбане девојке, њена лепота и одећа нису потребни, и жели да са њом дели живот и љубав.

Земфирин отац каже да цивилизована особа, навикла на урбано блаженство, није увек срећна због слободног живота. Он прича циганску причу о човеку који је прогнан у Дунав због неке врсте прекршаја. Био је стар и благ, људи око њега су га волели и помагали свецу, како су мислили, старцу. Био је слаб и јако је патио од сиромашног живота и чежње за својом домовином. Када је старац умро, оставио је вољу да пренесе своје остатке у родни град. Алеко је са изненађењем схватио да прича одражава судбину чувеног римског - Овидија.

Цигански живот

Две године касније, Алеко и даље дели склониште са Земфиром и њеним оцем. Вози медвједа и пјева пјесме у селима, стари Циганин игра тамбуринку, дјевојка сакупља милостињу. Алеко је навикао на цигански живот и не сећа се прошлости.

Тхе сонг

Старац ужива у сунцу, а Земфира, на колевци детета, започиње песму о неожењеном супругу. У њој она говори о својој несрећи - да мрзи оно са којим је повезан њен живот, тако да се не боји мучења и смрти; она воли другу. Алеко каже да пјесма не воли, али Земфира одговара да пјева за себе и наставља. На крају каже да је пјесма о њему. Земфирин отац се сјећа да је њена мајка пјевала исту пјесму на колијевци.

Слееп

Ноћу, девојка изненада буди старог Циганка јер се боји: Алеко уздише у сну. Старац приповеда легенди да ноћу дух мучи спавање. Земфира чује како је Алеко зове у сну. Отац објашњава да младић јако воли Земфиру и чак је тражи у сну. Али девојка каже да жели слободу, а Алеко је уморан од љубави. Младић не престаје стењати и шкргутати зубима, али се изненада буди и позива Земфиру. Она прилази, Алеко каже да је имао ужасан сан. Земфира смирује младића, каже да је то утицај духа и да не треба да верује у снове. Алеко одговара да ништа не вјерује, чак ни њој.

Мариоула Стори

Алеко, тугујући, жали се Земфирином оцу да је њена љубав прошла. Стара циганка га тјеши, указујући на промјењивост срца дјевојке и успоређујући женску љубав с мјесечином. Алеко се пита како се девојка може охладити када га је тако страсно волела. Старац му прича причу о Земфириној мајци, Мариоули. Вољели су се, али осјећај је трајао само годину дана. Мариула је родила кћер, али је, пошто је срела још један цигански камп, отишла са њим, остављајући и своје дете и свог мужа. Након тога, Циганин није волио никога другог. Алеко је изненађен зашто старац није сустигао своју жену и није се осветио. Али старац одговара да се љубав не може одржати или обновити. Младић је рекао да ће се борити за љубав или барем освету. Алеко би се чак бавио и непријатељем који спава: ако би га срео на обали, он би бацио у воду и са осветољубивим ужитком би погледао његову смрт ...

Издаја

Земфира на састанку са другом - млади Циганин. Жели да остане с њом још мало, али се боји Алекове љубоморе и поставља састанак ноћу.

Убиство

Алеко пати од љубоморе чак иу сну. Он се буди и не налази Земфиру близу. Онда он иде да је потражи на улици и изненада примети траг у трави. Он, у ишчекивању зла, прати стазу која води до гроба иза хумка. Тамо види двије сјене и чује глас Цигана који од Земфире тражи да остане с њим до јутра. Алеко открива своје присуство. Земфира позива свог љубавника да побегне, али он нема времена, а Алеко га убоде ножем. Земфира га је бијесно псовала. Алеко и њу убија.

Екиле

Јутро долази. Алеко сједи с крвавим ножем преко тијела оних које је убио. Цигани стоје око њега, копају гроб, тугују. Земфирин отац жали на мртву кћер. Љубавници су заједно сахрањени. Када се последња шака земље баци на гроб, Алеко, који је све посматрао из даљине, пада на земљу. Стари циганин приђе му и тражи да напусти логор. Каже да се Роми неће осветити Алеку за смрт својих колега, али не желе да живе са њим. Он осуђује Алека да жели вољу само за себе, а истовремено крши слободу других. Стари Циганин каже да су његови људи добродушни, Алеко је љут. Замоливши младића да напусти камп, он му се извињава. Након тога, камп се скупља и жури даље. Оставили су кола за Алека на терену, али нико није дошао да спава тамо ...

Епилог

У епилогу, аутор се присјећа Молдавије, гдје је упознао Роме, често је лутао с њима, дијелио храну с њима, спавао по ватри, волио њихове пјесме и дуго није могао заборавити прекрасну циганку Мариулу. Али чак и међу Циганима је тешко сусрести срећу. Чак иу пустињским земљама немогуће је сакрити се од судбине, од страсти и несрећа.

Врло кратак садржај "Цигана"

Руски младић Алеко је побегао из града, где је из неког разлога био прогоњен законом и придружио се циганском кампу. Тамо је живео са старим Циганом и његовом кћерком Земфиром, коју је волио. Земфира му је прво одговорила заузврат, али онда га је променила са младим Циганином. У бесу, Алеко убија и свог ривала и њу. Цигани покапају мртве, али се неће осветити младићу, само тражећи од њега да заувијек напусти камп. Оно што се даље догодило Алеку је непознато, посљедњи пут кад је срео читатеља на гробу оних које је убио. Табор је отишао без њега.