Гуи де Маупассант, "Огрлица": резиме, анализа

Изванредни представник француске књижевности 19. века је Маупассант, ненадмашан познавалац људских срца. "Огрлица" - роман писца, који утиче на социо-филозофска питања. Не тако давно рад је укључен у школски програм 10. разреда. Причаћемо о овој причи у овом чланку. Хајде да анализирамо његову парцелу и анализирамо.

Гуи де Маупассант, "Огрлица": резиме. Оутсет

Главни лик је рођен у породици званичника. Матилда је лепа и елегантна, али нема мираз. Девојка се није могла надати да ће се удати за богатог човјека из добре породице. Стога је морала прихватити понуду ситног службеника и постати његова супруга, госпођа Лоиселле.

Брачни живот није спасио хероину од сиромаштва, она је још увек била присиљена да се облачи скромно и без фрула. Жена је страшно страдала од свог положаја, јер је мислила да је рођена за богатство и луксуз.

Сан о бољем животу

Савршено приказане женске ликове Маупассант. “Огрлица” је прича која описује жеље многих дјевојака 19. стољећа.

У сну, јунакиња види скупо опремљену кућу, светле собе, прозоре прекривене оријенталним тканинама, лакове, тапацирани намештај, топла камина. У сновима сања о потпуно другачијем животу: салони, драги џемпери, еминентни и богати пријатељи који је окружују пажњом.

У вечерњим сатима, јунакиња је сједила за столом насупрот свога мужа. Скинуо је поклопац са посуде и са задовољством објавио: "супа са купусом!". А у то време она је сањала сребрнину, изузетна јела, трпезарију украшену таписеријама и деликатне комплименте. Млада жена је размишљала о бујним триковима, богатим тоалетима и скупом накиту. Вјеровао сам да сам створен за то, хтио сам да сви завиде њој.

Имала је богатог пријатеља - госпођу Форестиер, са којом су били у манастиру у свом одгоју као дете. Понекад је јунакиња отишла да је посети, али то ју је додатно узнемирило. По повратку од гостију, жена је плакала од очаја и туге, обећавши да више никада неће отићи тамо.

Позивница

Прилично ситни и крупни план приказује њену јунакињу Маупассант ("Огрлица"). Сажетак пред читатеље привлачи прилично неатрактивну слику жене која је само гладна за богатством.

Једне вечери, господин Лоисел се вратио са посла и сретно показао својој жени позив на вечер министру за јавно образовање, коме је службеник служио. Али хероина није била одушевљена. Бацила је писмо и питала га зашто му је муж показао. Господин Лоиселе је помислио да ће супружник бити одушевљен, јер практично не иде нигдје, он је са великим потешкоћама изнио позивнице посебно за њу.

Жена је одговорила да нема шта да иде, расплакала се и замолила да позове неког другог. Муж је почео да је уверава и питао колико ће коштати пристојна хаљина. Пошто је рачунала, Матилда је одговорила - 400 франака. Овај износ је одложио господин Лоиселе да купи пиштољ, али га је дао својој супрузи.

Препаратион

Прича о огрлици (де Маупассант) се приближава врхунцу. Дакле, припрема за лопту је у пуном замаху. Госпођа Лоиселе је у сталној узнемирености, забринута, тужна. Једног дана, муж је питао шта није у реду с њом. Матилда је огорчено одговорила да нема накит и ништа што би оживело ушивену одећу. Боље је не ићи на лопту, него на то.

Понудио јој је да украси хаљину ружама - зими је то луксузна декорација. Али жена је одговорила да ће је понизити, да ће изгледати као просјак. Онда јој је господин Лоисел понудио да позајми накит од богатог пријатеља.

Матилда јој иде следећег дана. Госпођа Форестиер јој дозвољава да изабере из свог накита оно што воли. Матилда веома дуго сортира накит девојку, али се не може одлучити. Изненада је наишла на црни сатенски ковчег, у којем је лежала дијамантна огрлица. Жена у одушевљењу притиснула је драгуљ на груди и потрчала према огледалу. Форестиеру је дозвољено да неко време узме огрлицу.

Вечера

А онда је дошла лопта. Савршено описује радост своје јунакиње Маупассант. Огрлица и нова хаљина омогућили су госпођи Лоиселе успјех у друштву. Мушкарци су обраћали пажњу на њу, позивали их на валцер, представљали јој се. Матилда је уживала у свом положају, не размишљајући ни о чему. Била је то њена победа, коначно се осећала срећном.

Пар је напустио вечеру у четири ујутро. Господин Лоиселе, сво време док се његова жена забављала, дријемала је у друштву других званичника у празном салону. Када су се спремали да оду, њен муж је бацио огртач преко Матилдевих рамена, који је био јадан и сиромашан. Јунакиња је хтела да брзо побегне, тако да нико није видео ову срамоту. Али господин Лоиселе је замолио да сачека у кући док није изашао и нашао фијакер. Али жена није послушала, истрчала је на улицу. Супружници су морали дуго тражити такси. Врло су хладни. И само реку коју су имали стару посаду.

Губитак

Наставља да обрће романе Маупассант. "Огрлица" (сада прегледавамо сажетак) поново доводи читаоца у скромни стан четирију Лоисела. Матилда је утихнула, подигла се с мишљу да јој је живот завршио. А власник куће је размишљао о будућем раду, који ће морати ићи до 10 сати.

Јунакиња је последњи пут одлучила да се погледа у огледалу, али била је уплашена, јер није имала огрлицу. Рекла је свом мужу о томе. Пар је претражио кућу и облачио џепове, али није нашао ништа. Убрзо су схватили да је огрлица остала у фиакру, али се нико није сјетио бројева.

Господин Лоиселе је одлучио да се врати тамо где су ходали и да провери, можда ће имати среће и да ће доћи до губитка. Муж се вратио у 7 ујутро, није могао наћи ништа. Провео је дан покушавајући да оде у полицијску станицу, рекламира нестале новине и обиђе паркиралиште фијака. Али ништа од овога није дало резултате.

Званичник је рекао да се трошак украшавања мора вратити. Почели су да траже златара који га је направио.

Замена

Огрлица Маупассанта „Огрлица“ мијења свој наративни тон. Нема више поређења богатог и сиромашног живота, само страх и жеља да се брзо пронађе и врати губитак.

Ускоро супружници успију пронаћи сличну декорацију. Трговац тражи четрдесет хиљада франака за њега, али је спреман дати за тридесет шест. Тражили су да држе огрлицу три дана. Сложили су се да би, ако до краја фебруара дође до губитка, златар откупио његову ствар.

Господин Лоисел је позајмио 18.000 од свог оца, а остатак је морао посудити од пријатеља и познаника. Успио је прикупити потребну своту и откупити огрлицу.

Матилда га је ставила у кутију и однела пријатељици. Она је била незадовољна одлагањем, али није ни погледала накит и ставила га у ормар. Госпођа Лоиселе је била веома задовољна што није откривена замена, иначе би могла бити оптужена за крађу.

Децоуплинг

Сада нека његова јунакиња зна право сиромаштво Маупассанта. Огрлица је скупо коштала господина Лоиселеа. И морате платити све дугове. Пар је одбио једну слушкињу и изнајмио врло јефтин стан. Матилде је морала да научи шта је прави посао. Сама је скухала храну, опрала посуђе, опрала одећу, очистила, носила воду, извадила смеће и купила храну. Али то јој није сломило дух. Била је спремна да ради док се дуг не исплати у потпуности.

Њен муж је такођер неуморно радио. Узео је посао код куће, седео за столом увече и увече. Тако су живјели 10 година, све док нису платили. Матилда је много старија, јача и грубља. Понекад се присјетила те вечери када је изгубила огрлицу и помислила да би било да украс није изгубљен.

Једном, у шетњи, госпођа Лоисел је упознала своју пријатељицу, коју није видјела откако је вратила огрлицу. Матилда јој је рекла за замену. Госпођа Форестиер је подигла руке и узвикнула: “Сви дијаманти су лажни! Они коштају највише 500 франака. "

Маупассант, "Огрлица": анализа

Рад је написан 1884. То поставља неколико проблема одједном: страх од појављивања сиромашних, сукоб могућности и жеља, деструктивно дјеловање богатства, социјална неједнакост.

У једном тренутку, ова прича је оставила велики утисак на читаоце. Прво, аутор је успио дотакнути оштру друштвену тему, а друго, крај рада био је неочекиван и оставио снажан дојам.

Прича говори како је лако изгубити све у трену. Маупассант показује колико се може платити за кратку срећу. Живот хероја пропада у трену и ништа се не може променити.

Што се тиче састава дела, он је подељен на три дела. У првом видимо миран и безбрижан живот Матилде, супруге ситног службеника, који је незадовољан својом позицијом. Друга је лопта у којој се хероина коначно осећа срећном. Трећа је несрећа која је задесила породицу Лоисел након нестанка огрлице.

Што се тиче морализирајућег мотива, Маупассант кажњава своју хероину због њеног незадовољства, хирова и тежње за већим и неприступачним. Матилда је мислила да живи у сиромаштву, тако да ју је аутор навео да зна шта је стварно сиромаштво.

Слика од матилда

Сасвим је окрутно третиран са својим главним ликом Гуи де Маупассантом. "Огрлица" је прича о једноставној жени са једноставним жељама. Ипак, слика Матилде је психолошки тачна и провјерена. Свака од њених акција и одлука одражава се у карактеру и мења је. Испрва, читаоцу је представљена крхка, размажена млада дама која сања о високом друштву и пати од лошег положаја. Међутим, тестови га озбиљно мењају. Матилда није била сломљена претераним радом. Она се спремно упустила у њега, не штедећи се и сањајући о било чему другом. На крају рада, госпођа Лоиселе почиње да поштује поштовање, јер је она издржала све и показала да је јака у духу.

Сам аутор не даје директну процену. Он приказује промену њеног карактера у акцијама и погледима на живот.